БОШКО ПАЛКОВЉЕВИЋ ПИНКИ, НАРОДНИ ХЕРОЈ 1920-1942. Рођен је 14. децембра 1920. године у селу Манђелос, код Сремске Митровице. По завршетку основне школе у родном селу, похађао је Гимназију у Сремској Митровици и касније Средњу машинску школу у Новом Саду. Пинки се прикључио борцима који су се у то време спремали за отпор надолазећем фашизму. У време напада Немачке на Краљевину Југославију, априла 1941. године, и ако није био војник, Пинки је, одазивајући се позиву Партије, добровољно ступио у војску и у борби заробљен. Пре транспорта у сабирни логор, успео је да побегне из Руме, поневши са собом једну бомбу, коју је узео приликом истоварања муниције, а са привременог аеродрома у селу Велики Радинци, узео је митраљез, и наоружан ступио у партизане на Фрушку гору. Пинки је био један од организатора бега робијаша-комуниста из затвора у Сремској Митровици. После извршених припрема за бег, он је добио задатак да са групом наоружаних другова сачека бегунце на изласку из прокопаног канала. Када су 22. августа 1941. године, после пола ноћи, тридесет два затвореника један за другим изашли из подземног канала, крај самог затвора, Пинки их је са својим друговима прихватио и одвео на Фрушку гору. Пошто је било одлучено да четворица остану на Фрушкој гори, а остали пребаце у Србију, Пинки их је пребацио у Богатић, где су их прихватили мачвански патизани. |
|
Пинки је био неустрашиви борац. Први воз у Срему дигао је у ваздух, мином коју је сам направио. Одмах после тога, усред дана, преобучен у домобранску униформу, са џаком на леђима, одлучио је да дигне у ваздух и железнички мост на Босуту и ако су му другови говорили да мост чува јака стража, он је ипак одлучио да покуша. Пришао је усташком стражару и замолио га да му да ватре да запали цигарету. Пошто је пред собом видео домобрана, стражар га је позвао да уђе унутра, у бараку. Пинки је унутра убио стражара, а затим и другог који потрчао из суседне бараке. Десет минута касније, поставио је мину и дигао мост у ваздух. Пинки је био и први партизански курир из Срема који је у Врховни штаб донео прве извештаје о народноослободилачкој борби у Војводини, после непријатељске офанзиве у западној Србији и повлачења партизанских јединица према Босни и Санџаку. Од почетка децембра 1941. године, када је по задатку пошао на пут, до почетка јануара 1942. године, целог месеца, Пинки се пробијао кроз непријатељску територију и био чак заробљаван од четника, али је задатак успео да изврши, и вратио се у Срем са директивама. Веза Врховног штаба са Сремом је била, захваљујући њему, успостављена. Када се, 10. јуна 1942. године, враћао са акције рушења моста, на путу Рума-Велики Радинци, задржао су у селу Мала Ремета. У зору је народ почео да бежи на све стране јер су у село улазили Немци. Пинки је заузео положај и отворио ватру, с намером да заустави Немце и омогући народу да побегне у шуму. Када је покушао да се пребаци преко једне чистине, митраљески рафал му је пресекао груди. Тих дана, у селима Срема, нису се чуле песме за слободну територију. За народног хероја проглашен је 25. октобра 1943. године. |