Чланак је преузет са сајта:"Моја Батајница"

"Чукундеда риболовац док је био још основац,
он је наше школе био ђак, тада кад је био сасвим млад.
Моја бака лепа Сека,
родом била из Генгета,
седела је поред Момира...."

Химна школе коју је написао учитељ Бане отворила је свечану приредбу поводом великог јубилеја једне од најстаријих школа у Србији.
Приредба поводом Дана школе, достојна је вредности коју школа својим дугим постојањем завређује. Рад и труд учитеља, наставника и ђака Основне школе "Бошко Палковљевић Пинки" све који су присуствовали без дилеме оставио је без даха. Свако је са приредбе отишао пуног срца како и доликује.
Век и по живота једне школе сместити у сат и по времена приредбе није био лак задатак. Школа није само место где се уче прва слова она је одувек била много више од бројева и оцена она је поред породице стуб сваког успешног друштва. Веома успешно су приказана различита раздобља дугог и трновитог пута образовања, од оснивања школе, кроз ратна времена и победе, преко музике, игре, драмских, фолклорних и плесних тачака јубиларна приредба својеврстан је времеплов. Водитељи програма, најстарији ђаци, "Пинкијевци" осмаци беспрекорно су уводили присутне у сваки сегмент који је следио.
Уводну реч имала је директорка школе Љиљана Чикош. Најмлађи основци су рецитовали песме о школи. Старији ђаци читали су писма посвећена борцима из Првог светског рата, која су пробудила емоције и сузе у оку. Затим су драмске тачке које описују школу давних дана публику насмејале до суза. После осмеха опет сузе јер времеплов је донео сећања на Други светски рат. Страдање Рома приказано је у тачки "Гарави сокак" , стихови Мике Антића подсетили су нас на важност поштовања различитости. Изузетна тачка о храбрим борцима, врсна глума младих талената школе узбуркала је осећања измамила још понеку сузу. Ипак после рата је синуло слободарско сунце, Пионири су унели весеље али и сету свих присутних рођених шездесет или седамдесет и неке. Подсетили су публику на пионирски збор, слет и штафету. Уследиле су веселе ноте и хитови Здравка Чолића који су покренули публику да заједно са "Локицама" и хором запева и прати ритам. Времеплов је пробудио сећање на неко прошло доба. Највеће осмехе изазвали су млади рокери симпатичним ђускањем уз "Чудну шуму" коју су врло вешто уклопили са народном песмом "Играле се делије" као поређење школе некад и сад. Драмска тачка "Сокоћало" као прича деде и унука донела је глумцима јак аплауз. Уз мудре поруке наших ђака о важности школе и знања као и уз фолклорну тачку "Игре из Срема" јубиларна приредба достојна традиције коју школа са раскршћа носи дошла је до краја.
У просторијама школе уприличена је изложба старих фотографија, докумената и предмета. Поред историјата становници нашег места могли су да виде и старе књиге, личне предмете учитељице Вере, фотографије многобројних генерација као и да сазнају понешто о истакнутим ђацима и професорима који су седели у клупама или за учитељском катедром. Наше место протекле недеље било је стециште културе, науке и уметности.